Portret umjetnika u mladosti

Ne ide mi pisanje formule iz hemije
Ne vrijedi mi reći ,,Smiri se" kad hoću nekog da prebijem

Ne ide mi pamćenje sitnica, pa po rukama pišem da ne zaboravim
Skrene mi nešto pažnju pa mi lako ručak zagori

Ne ide mi rastezanje, savitljiva sam kao kamen
Zbog teške torbe od osnovne skole mi je malo spušteno rame

Sa vjetrom se svađam jer se ne volimo uopšte
Jos kad i kiša krene, dođe mi da s mosta skoknem

Toliko sam malena da mi rukav zapne za kvaku
Stvari mi brzo dosade, pa nikad ne žvaćem žvaku

Pospana sam čitav dan, al' kad legnem budna sam
Pa kad ustanem ujutro, cijeli dan mrtva sam

Zapinjem gdje stignem
Jedva se ujutro dignem
Mnogo telefone gubim
I često na glavi dubim

Ali s druge strane, umjetnost mi je blizak saputnik
Kažu da sam dobar govornik
Govorim više jezika
Volim da plešem i pjevam

Najradije pišem vesele priče
Šalim se tako što vičem
I pišem šašave pjesme o sebi
Kako me zaboravili ne bi