Молитва

Ријечи тихо што брује,
Умилих срца то су гласи.
Бескрајне усне као дрхтаји свијеће у полутами,
Говорише оно за чим душа вапи.

Мирно излазише,полако ријечи
Течно,питко
Као да не бјеше жара, да не види нико
Прекорно младић клечи.

Чему да се тужи, да се вајка, плаче
Сви облици чуда дају слику једну.
Господ што нас створи, рођењем нас заче,
Да нам дах и сузу, и сретну и биједну.

И кривицу стару за проштење своје
И тјескобу неба док се земља мрачи;
Она у нама лелуја, на јави се поје,
Мраз уздаха мртвих жеља, шта то значи?

Бескрајни Боже, на плавом своду
Палиш и гасиш људског духа сфере;
Чујеш ли гдје ти име, заједно у ходу
Спомињу громко у јаду, без мјере.

У час чежње неспавани,
Лијева рука се с десном спаја;
Као врела плима његових осјећаја,
Заједница нова васкрсава.