Отвори очи

Видиш оно што желиш да видиш.
Не, погријешила сам.
Видиш онолико колико желиш да видиш.
А можда су ми очи магло прекривене
Можда видиш овог часа и мене
Али видиш и ступаш у хоризонт
Своје егзистенције.

Можда то није само твоја егзистенција
Можда је то нешто веће, обимније, шире
Можда, све је у том једном можда
У њему све чучи и спава и ври
А можда и то можда зри
Ко зна

Ко зна, ах знамо ми
Али шта, шта знамо?
Знамо да сневамо и обгрлимо бесконачне границе
Ко зна зашто то радимо
Али радимо.
Сами себе уз планину пењемо.
Бедеми.
Ко зна
Јесу ли то бедеми слободе или је то слобода бедема
Знамо ми
Ми смо и бедем и слобода
Ко зна шта још
Ми смо једно све и једно ништа
Једна тачка у свемиру
Испуњеност празнине
Као дах на стаклу
Сјенке, али оне које заувијек живе
Или само иза нашег лика вире.

Утвара приказа среће или њено лице
Чарима нас вуку напаћени животи
Ах, колико видиш толико живиш
Корак лијево или десно или ипак круг
Упали свијетло у себи
Ово сунце већ одавно престаде да сија
На дрвету јабуке засијај
Пробуди сјај који вбуди живот
Буди и бедем и слобода
Отвори видике.
Желиш да видиш крај бесконачног и охолог
Али се губиш, нема те.

Отвори очи, не очи, рекох очи!
Отвори очи, бдиј и самуј
Али хоризонтом луке крочи
Отвори очо
Пјевај! Архе ће бити поносан
Твоје ти ће бити поносно на твоје ја
А ти ћеш се смијати са сузама у очима
Не очима, рекох очима.

Пропусти све да те не пропусте
Или да те ипак пропусте ако их не пропустиш
Иронија твог ти у постојању твог ја
Ех,живот, једна једноставна заврзлама,
Неке лијечи, а неки га лијече
Слагах и кајем се
Нико не лијечи живот
Лијечи оно изнад бедема
Изнад слободе.
Лијечиш своје ти и своје ја
Лијечиш своје очи
Ах, не очи
Рекох очи.