Пођи са мном

Знам да тебе не треба да чекам
Док друге јурим провлачећи се кроз облаке
Док друге гледам кроз наочаре очију другиј боја
Тебе моје зеленоплаве очи зову
У њима те скривам од погледа других
Можда су зато често мутне и другима невидљиве
Можда зато њихов поглед погнут друмом лута
Јер знају да, ма колико миља погледа  да пређу
Ти си на крају њиховог пута.

Не држимо се за руке јер
Оне нешто друго обавијају и грле
Прсти шапућу овим картама
Које смо тако дуго чекали
Да су сувишне
Шта ако пропустимо овај воз
То су само карте
То нису само наше руке
Хајде да побјегнемо
Од очију других и крила свијета
Нашим возом љубави.

Знам да не волиш ту ријеч
Кажеш да се најљепше не објашњава
Усне не треба да говоре
Већ да љубе као да је сутра крај

И сад кад се сјетим твојих ријечи
Пођи са мном
Оставимо те скупе карте
Бацимо их иза леђа

Ти у Москву, ја у Милано
Можда зато не волим градове
Заједно можемо обићи свијет
Погледати сваки кутак перона
Ово је само једна станица
Ми на пут идемо заједно.
Руке задрхте,
Твоје обгрле, јако.