Filozofska sekcija "Tačka"

Dajana Kovačević

Поглед у даљине

Поглед у даљине
Свијетло плаве душе чекају да им ослушну други грешници глас
Кад киша паде, кап по кап као да сину
Још један неспокој тражи спас.

Линије жуте по земљи мокрој лете
Та још оне имају моћ ту
Чега тедуше с Брда не умијеше да се сјете
Као ове капи, да се за час с неба створе на тлу.

Поглед у даљине
Гле, то је само поглед у природу мирну
Преста киша да пада и поглед се вину
У призор што се спушта у оку посматрача
У природу дивну.

Један пас цвилише као овај сутон плави
Гледаше ме нијежно жудећи за чим
Ал` ја гледах у даљине не препуштајући се страви
Докнегдје иза мојих леђа шета црни дим.

Продува оркан све око себе
Чак и капи на небо врати, смјело
Ја у мјесту остадох док све око мене иде
Ето,тако ми се хтјело

Све је одлазило и одлазиће у тај поглед у даљине
У плави сутон што пружа помоћи глас и у очима тоне
Црни пас цвили, највећи вјетрови га ломе
Незано9сећи се пиогледима у даљине, пружи шапу
Да стојимо у мјесту, из даљине долази нам крик
Да живимо вјечност док иза леђа пјева дим.


 

Početna