Пронашла сам ћошак у округлој соби

Пронашла сам ћошак у округлој соби
Танку нит по којој вазда ходам
Сигурна да никад пасти нећу
Глумим на омиљеној позорници
Са сопственом маском
Преливених на лицу ми боја
Руке се протежу,
Бојама по ваздуху осликавбају срећу.

Пронашла сам осмјех на лицу уплакана човјека
Освијетљену страну мрачног видика
Високе ноте у пјесмама мола
Пронађох умјетност у траговима црних мрља
Стихове наде у јадикавкама бола.

Пронашла сам воду у пустињи мртвог пјеска
Нађох свој пут у пећини тој
Свјетлост бди и над тим ћошком
У округлој соби побједи мир а не бој

Пронашла сам једну заједничку ријеч
Она веже, спаја, бри и живи
У пећини што живот и смрт спаја
Једно несебично хвала из срца вири

Пронашла сам ћошак у огруглој соби
Танку нит по којој вазда ходам
Љепоту и мирис увеле руже
Латице њене на кожи живе
Као ожиљак, заувијек
Успомене срцу блиске с њом се друже.