Filozofska sekcija "Tačka"

Dajana Kovačević

Распеће анђела

Осјетиш ли како подрхтава тло?
Знам, плачеш а не знаш зашто
У реду је, анђеле, сви се нечег плашимо
Пулс Бога и чудовишта у нама сада спава.

Покушај подићи поглед,
Дубоко испод земље анђели играју плес спасења
Грију нас својим напаћеним тијелима
Осмјеси дјечији у гробовима водених пространстава
Ненадојени јецаји мајчиног млијека и хладних плећа
Угријмо их споменом, браћу своју храбру
Жедне свјетлости и даха
Пустимо сузу, напојмо кључалу крв бола
Уздишући лагано, тло нека дрхти
Под подпетицама нашег подигнутог погледа
Крв пламти као бијес вулкана не издржавши
Натопљена земља, натопљено небо, јединствено црвено море
Покушај подићи крст
Сваки пут занмисливши сапутника дјечијег гласа
Ребара сломљених, непаца утрнулих
Протежући се да изусте молитву човјечијем роду
Руке падају до пода
Бљештав звук понора у рај дозва Јасеновачке мученике
Страхоте смрти исколачених очију прозивају
Име, још једног анђела.

Осјетиш ли како подрхтава тло?
Знам, анђеле, осјећај бола загрцнутог у грлу
Кажу, никад нису запамтили снажнији земљотрес
Прошло је. У нама још живи.
Можда нас зати тјеше да носимо терет
Колики можемо поднијети.

Ореол захвалности поклањам, Вама у спомен.


 

Početna