Filozofska sekcija "Tačka"

Dajana Kovačević

Живот у коферима

И овај скуп тренутака стају у један кофер Под окриљем искуства На њих пада ноћ и рађа нове дане Разнолике, пуне емоција, све стају у кофер један Они падају као звјезде када ноћ падне Са мном на пут шаљем кофера два У једном пар сукњица када сунце засија Капут или штогод кад стигне сњежна чаролија Узми га у руке, иако тежи, носићеш га лако Он још своје небо и дно није дотак`о Други је посебних боја У њему кријем оно што ником не дам Љубоморно чувам осјећања своја Са сузом у очима у њега погледам. Ако икад будеш хтио упознати моје лице Знај, кључеви су тешки за кофер у срцу мом То су кључеви за животне сапутнике У малом, један топли дом Док се дан нови буди Трудимо се постати разумнији и бољи људи Када закуцаш на моја врата улице Не гледај моје младо лице Оно се одавно у један кофер скрило Боре љубави и тајни које је срце младо снило.

 

Početna