Да ли постоји повезаност између људских дјелатности и космичких процеса?

Мисао као важна људска дјелатност изузетно је снажан дар. Бреме људског бића рађа се у његовим мислима, мисаоним процесима који испунише сваку нашу честицу. Да ствара може онај који је вјечан, посебан, непоновљив, јединствен, вољен… Вољен од стране самог себе.

Видите ли те истанчане трагове вибрација које повезују звијезде, које се пењу све до космичког праха, те тако грациозно завирују у свемирске дубине? Видим. Осјетим. Удишем резултат својих мисли. Претварам их вјешто у ријеч, те гледам како космос памти, како ме помно слуша и прати. Моје је само да будем љубав, да будем захвалност, као најјача људска дјелатност – као молитва. То је моја... мисија...

Чујете ли свемир како прихвата ваша увјерења? Како ослушкује и педантно покреће свој зачарани механизам вишег… Неопипљивог... Њежног…

Повезаност постоји када се у срца свих искрених очију упише универзална истина- сви смо ми иста предивна душа која живи различито искуство. Разумијевање туђих срца. Тако туђих, а још више наших.

Помислим. Вјерујем. Знам. Отпустим. Доживим. Читав космос скрио се ту, у твоје лице. Клиже се низ твоје сузе, смије се на твојим уснама, рађа се у твојим очима. Читав један свемир исијава, ту у твојим грудима. Видиш ли га?

Ја сам све, као и ти, и он, она или ми! Ја сам свака историјска епоха и сваки дах моћног времена. Ја сам успавана муза, али ја сам и твој сан, родивши се на измаку зоре. Само твој. Ја сам космичка магија која држи струне непоновљивих живота. Ја сам ти. А ти можеш и видиш све што замислиш.

Свемир је твој сан, свака твоја замисао, твоја храброст. Твоја љубав.