ОШАМАРЕНИ СНОВИ

Причала је сукња једне балерине,
Столици испод које је била бачена,
О људима који су хладнији
Од пода на ком је лежала.

Препун је био Бољшој театар,
А балеринина сукња
Неутјешно је плакала
Чекајући да је се сјете.

На позорници је Лабудово језеро
Играло много бијелих лутака
У новим балетским сукњама
Од лепршавог муслина.

А једна је стара изношена сукња,
Брисала паркет својом прошлошћу
Достојном звијезда на неком другом свијету,
А на нашем завршила је као крпа.

Никада се више неће вратити
Из ове пријевремене пензије.
А за њу је прије времена
Свака прије смрти.

Hикада више неће њена балерина
Подијелити са њом сузе
Страшних болова ове игре
Која се зове живот.