Ohrabrenje

Za dah opčinjeni, za trun osjećanja,
Treba proći patnju i skriveni nemir,
Treba zadiviti i nebo i zemlju,
Uzdrmati već usnuli svemir.

Duh koji katkad po prašini puzi
I besciljno luta da ne može gore,
Pokušava biti dostojan mudraca,
Za krivudav oblik vijeđe mu se bore.

Pozna li se uopšte tako grozan privid,
To već odavno nikom nije važno,
I ti teatralni zanosi života
Na kraju su samo snoviđenje lažno.

Himna tajni vasionom ječi,
Pravi su ipak negdje sakriveni,
A saznanjem da ipak postoje,
Mi smo jači, mi smo ohrabreni.