Док киша,

напољу пљушти

ишарано лишће

под дрветом шушти.

Стигла нам је

јесен рана,

град пун

дечијих кишобрана.

Нестаје веселог,

цвркута птица,

сва деца смркнутих лица.

Гледају право у

планине беле,

преко којих су ласте

давно пролетеле.

Неме више цвећа,

да нам краси баште,

богам` је и мање

дечје маште.

Вања Кесић VII₁