Звони звоно за крај школе,

не буди тужна, ђаци те воле,

одмори се мало од дјечице ове.

Пуна си знања школице мила,

хвала што си га и мени подарила.

Година прође за трен ока,

множење радим у два скока.

Као и увијек било је свашта,

вјероучитељ каже: "Мора да се прашта."

Најдража ми је моја учитељица,

са букетом веселих петица,

она нам је и најбоља пријатељица.

Понекад мало и строга буде,

јер прави од нас честите људе.

Хвала вам много, учитељице мила,

весела и здрава још дуго била.

Теа Антунић V₄