[izvor: Nezavisne novine, Banja Luka,
Datum: 18.09.2004.]
Nikola Vranjković, lider, gitarista i tekstopisac "Block Outa"
Održavamo tradiciju urbane rok muzike
Beogradska grupa "Block Out" se održava na jakim i nepovoljnim muzičkim
vjetrovima još od 1991. godine. Nikada ne vježbaju prije koncerta. Nalaze se
onog dana kada treba da putuju. "Možda je to recept opstanka benda", kaže Nikola
Vranjković, lider, gitarista i tekstopisac "Block Outa".
 |
Ističe da se s
članovima benda uopšte privatno ne viđa jer svi imaju neke svoje privatne
poslove, te nemaju vremena da se posvađaju i kada bi htjeli. Prepoznatljiv stil, tekstovi poslije kojih se razmišlja i odanost sopstvenoj tradiciji nisu uspjeli "Block Out" svrstati u bilo koji muzički žanr ili klasu, a kritičari ih porede sa raznim bendovima, počevši od "Led Zeppelin", preko "Alice in Chains", pa do "Queen". Druga krajnost kritičara ide do te mjere da u svojim recenzijama odvraćaju čitaoce od njihove muzike, obrazlažući da definitivno vodi ka samoubistvu poslije samo jednog preslušavanja albuma. |
Ističe da se s članovima benda uopšte privatno ne viđa jer svi imaju neke
svoje privatne poslove, te nemaju vremena da se posvađaju i kada bi htjeli.
Prepoznatljiv stil, tekstovi poslije kojih se razmišlja i odanost sopstvenoj
tradiciji nisu uspjeli "Block Out" svrstati u bilo koji muzički žanr ili klasu,
a kritičari ih porede sa raznim bendovima, počevši od "Led Zeppelin", preko
"Alice in Chains", pa do "Queen".
Druga krajnost kritičara ide do te mjere da u svojim recenzijama odvraćaju
čitaoce od njihove muzike, obrazlažući da definitivno vodi ka samoubistvu
poslije samo jednog preslušavanja albuma.
A članovi benda su još živi... I nedavno su to i dokazali na Muzičkom festivalu
"Acces" u Banjoj Luci.
NN: Ovo je Vaš prvi veći koncert u Banjoj Luci. Kada ste gostovali posljednji
put?
VRANJKOVIĆ: Pre neke tri godine, ne mogu da se setim kako se klub zvao... Lep je
bio koncert, ali ovo na Kastelu je prvi festivalski koncert u Banjoj Luci.
NN: Kako banjolučka publika reaguje na Vašu muziku?
VRANJKOVIĆ: Sudeći po tom poslednjem samostalnom koncertu gde je bilo oko 300
ljudi, dobro su nas prihvatili. Na festivalima nam je komplikovanije da se
uklopimo, jer ima više izvođaca, pa ih po malo i izbegavamo. Nisam očekivao bis
na Kastelu, nisam očekivao onoliko mnogo ljudi koji su došli da nas gledaju i
zaista mi je drago zbog toga.
NN: Na koncertu su se mogle čuti i tri-četiri nove pjesme. Novi album je
skoro objavljen?
VRANJKOVIĆ: Jeste, objavili smo novi album pre nekoliko meseci, ali ljudi i ne
znaju za novi materijal jer nam distribucija pravi problem. Trebalo bi uskoro da
se pojavi u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Sloveniji. Izdali smo za "Universal
Multimediu", to je slovenačko-srpska firma. Ti ljudi rade nešto što je 90 odsto
izdavačkih kuća u Srbiji zaboravilo da radi, zato smo odlučili da s njima
sarađujemo. Nisu još velika kuća, iako spadaju pod lejbl svetske izdavačke kuće
"Universal Music". Mi svakako ne patimo za disko-kućom koja ima televiziju, ali
nas jednostavno ima malo u medijima.. Jedno vreme smo bili zabranjeni i na
ružičastim, žutim, plavim televizijama, ali sada postoji nekoliko televizija
koje nas pustaju i to nam je dovoljno. Oni koji hoće da nas slušaju, pronaći će
nas. I na kraju, na veliko iznenađenje, uvek bude mnogo ljudi na koncertima. Za
samo mesec dana rasprodat je ceo tiraž novog albuma, što nam se nikada u
karijeri nije desilo. Sedam dana smo u prodavnicama po Beogradu bili
najprodavaniji. Meni je to, uz oduševljenje, naravno bilo malo i smešno pored
svih ovih narodnih i pop pevača.
NN: Ima li novi album nekih dodirnih tačaka sa prethodnim materijalima ili se
i Vi mijenjate usljed hiperprodukcije na tržištu?
VRANJKOVIĆ: Nismo se mnogo promenili i ne verujem zaista da ćemo se ikad
promeniti. Album nosi naziv "Ako imaš s kim i gde". Svirali smo nekoliko novih
pesama i video sam da publika peva, to nešto znači - da smo ostali verni sebi.
NN: Novi trend u SCG, a i kod nas, je proboj na hrvatsko tržište. Jeste li
pokušali "ući"?
VRANJKOVIĆ: Meni je bilo važnije da posetimo Banju Luku pre Hrvatske, ali imamo
puno poziva iz raznih krajeva... Hrvatsku sam obišao uzduž i popreko sa "Darkwood
Dubom" za dve godine, pošto sam radio kao njihov live tonac i ostvario sam dosta
kontakata, a i postoji neka priča da bi nekoliko beogradskih grupa trebalo da
krenu na turneju BiH - Hrvatska - Slovenija i da se odsvira nekoliko ozbiljnijih
koncerata. To ćemo da čekamo do kraja ove godine, a ako se ništa ozbiljnije ne
desi, onda ćemo sami svirati, sigurno Zagreb, Rijeku...
NN: S obzirom da su i oni željni starog dobrog zvuka, možda prođete bolje
nego što mislite?
VRANJKOVIĆ: Dugo i mnogo se bavim ovom muzikom, što u studiju, što na koncertima,
sviram, ali nisam primetio mnogo dobrih bendova ni iz Hrvatske ni iz BiH, koji
bi održavali taj zvuk. Srbijanska scena je mnogo jača, ali kod nas je u toku
velika borba sa monopolistima. Sve su nam ukrali što se tiče medija. Tako sada
imaš neke kvaziurbane medije koji pustaju ortodoksne gluposti koje su gluplje od
narodnjaka - od techna do neke muzike koju ne razumem. Mogu oni to da pustaju,
ali su time totalno sje... domaću muziku. Jako je malo medija koji pustaju
domaću muziku. A, kada kažem domaću muziku, mislim na sve grupe sa prostora
bivše Jugoslavije. Ljudi ne znaju za mnoge bendove. Ja bih voleo kada bi došlo
nekoliko banjoluckih bendova i napunilo SKC, ali u Beogradu ljudi ne znaju ni za
jedan bend iz Banje Luke. A znaš kada će saznati?! Kada ti isti Beograđani budu
saznali za nove bendove iz Beograda, kada ova polovina isfoliranih pedera
prestane da pusta tri svoja pulena na radiju, ili kada prestanu da pustaju
gomilu hrvatskih i srpskih kvazipop pevača...
NN: Osim što ste putovali sa "Darkwood Dubom" i što ste u matičnom "Block
Outu", Vi pratite i "Bajagu i instruktore"?
VRANJKOVIĆ: Jeste, radim kao live tonac na Bajaginoj turneji sa Beogradskom
filharmonijom. Kod Bajage je sve vrlo profesionalno i jako je lepo što se on
uopšte usudio da krene u jednu takvu rizičnu varijantu.
Neverovatno mnogo ljudi dolazi na njegove koncerte...
NN: Vidite li neku svjetliju budućnost što se tiče muzike kojom se bavite?
VRANJKOVIĆ: Ja se nadam da će da se desi nešto, ali ne znam... Sve to zavisi od
organizacije muzičara. U susednim zemljama su se bolje organizovali i zaista
mogu da kažem da im zavidim. Totalno su homogeni jer žele istu stvar, ali kod
nas svi očekuju da to neko drugi odradi za njih. Ne mogu da verujem da ljudi u
Srbiji ne mogu da se organizuju već 10 godina u Udruženju muzičara. Stalno neke
glupe priče... o autorskim pravima da ne govorim... to kod nas ne postoji.
NN: Mnogi Vas, od kada postojite, pokušavaju svrstati u neki žanr. Gdje se Vi
nalazite?
VRANJKOVIĆ: Mislim da održavamo neku tradiciju urbane ili kvalitetne
jugoslovenske rock muzike, kako god to izgledalo čudno u današnje vreme. Nećemo
ulaziti u neke mnogo modernije vode, ili u neke mnogo staromodne stvari. Imamo
neki svoj stil, sviramo već 10 godina i nisam siguran da imamo vremena da nešto
puno menjamo. Neko više voli moje tekstove, a neko opet moju muziku...
Neverovatno, ali mi nismo četiri i po godine izdali novi album i za to vreme
publika nam se utrostručila.
NN: Kritičari kažu da, ako se vaša muzika sluša nekoliko sati bez
prestanka,čovjek dobija želju da se ubije?!
VRANJKOVIĐ: Ma svašta pišu. Poslednji put čovek nam je napisao hvalospevnu
recenziju, ali u zadnjoj rečenici stoji "ukoliko budete ovaj album konzumirali
odjednom, sledi samoubistvo". Ja sam ga preslušao mnogo puta, pa evo me još
dišem (smijeh).
Razgovarala: Jelena JOKSIMOVIĆ
