Borislav Djordjevic rodjen je 1. novembra 1952. godine u Cacku. Muzikom je
poceo da se bavi vrlo rano na uobicajen nacin. Roditelji su ga naucili
nekoliko pesmica, od kojih su neke spadale u bezobraznije, pa kad se okupi
komsiluk, mali Bora se peo na sto i zabavljao okupljene. U nizim razredima
osnovne skole pevao je na skolskim priredbama hitove kao "Zvizduk u osam"
Djordja Marjanovica. U to vreme Bora se lomio izmedju muzike i crtanja. Na
decjoj izlozbi u Novom Sadu osvojio je nagradu za kolaze. Cak je hteo da se
posle osnovne skole upise u srednju slikarsku koja je postojala u Zagrebu, ali
mu roditelji to nisu dozvolili, vec je upisao gimnaziju. Sa trinaest godina
Bora je u Cacku sa tri skolska druga oformio svoju prvu grupu Hermelini koja
je pravila muziku pod uticajem zagrebackih Robota. Vec u to vreme je poceo da
komponuje, pa mu je druga pesma koju je u zivotu napravio "Moje tuge" koja se
kasnije nasla na albumu grupe Suncokret. Zatim se Bora seli po grupama:
Vesnici ljubavi, Safiri, Decaci sa Morave, Cacanski plemici. U grupi PORS (Poslednji
Ostatak Romanticnog Sveta) bio je i R. M. Tocak koji je svirao gitaru i pevao
drugi vokal.
Burne godine odrastanja donosile su i prve nevolje. Bora je sa drustvom u to
vreme upadao u tudje stanove. Od tako stecenog novca u Beogradu su kupovali
instrumente. Posle tri godine podzemnih aktivnosti, uhvaceni su i proglaseni za
maloletne delikvente. Bora je sedam dana bio u istraznom zatvoru, zatim je
pusten da se brani sa slobode i odmah je izbacen iz gimnazije. Konacna presuda
je glasila: oslobodjen uz pojacan nadzor roditelja i povremenu kontrolu organa
starateljstva. Za mali Cacak to je bila velika bruka i roditelji odlucuju da se
presele u Beograd. Bora upisuje prilicno strogu Petu beogradsku gimnaziju kod
Tasmajdana. U zelji da se iskupi za stare grehe, krenuo je ambiciozno, naredao
petice, ali cim je z a njim stigla prica iz Cacka, profesori skloni starinskoj
pedagogiji poceli su da mu dele trojke.
Do mature je uglavnom bio miran, a onda kao da je stiglo oslobodjenje. Tvrdi da
mu je tada pukao film, pa je odmah otisao na audiciju za rock operu "Isus Hrist
Superstar" koja se u to vreme pripremala u Ateljeu 212. Dobio je ulogu jednog od
apostola tako da je imao neke horske pevacke zadatke. Tada upoznaje Zorana
Radmilovica, Dragana Nikolica, Dusana Prelevica, nastavlja da glumi, pojavljuje
se u predstavama "Purpurno ostrvo", "Tom Pejn", "Caca u metrou". Bora je pokusao
da upise glumu na Akademiji, ali su ga odbili pa se odlucuje za odsek pozorisne
organizacije ...
Pocetkom sedamdesetih formira akusticarsku grupu Zajedno u kojoj su pevale
sestre bliznakinje Vukica i Gordana Stefanovic, Ivan Kacunkojic, klavijature je
svirao Djordje Petrovic, a povremeno je sa njima pevao Nenad Stekic, tadasnji
evropski rekorder u skoku udalj. Prvi singl sa pesmama "Vizija", "Goro moja" (PGP
RTB 1974.) doneo im je sasvim solidnu popularnost. Bora je snimio reklamni singl
za Ostrvo cveca. Singl je objavio Studio B. Na A strani je bila pesma "Ostrvo
cveca", a na B "The Island Of Flowers" - ista kompozicija, ali na engleskom.
Grupu "Zajedno" Bora je napustio krajem 1974. godine. Vec januara 1975. oformio
je akusticarsku grupu Suncokret. Paznju su izazvali pesmama u stilu folk rocka,
Borinim duhovitim tekstovima i viseglasnim pevanjem. Sa radi jskom
zvezdom Zoranom Modlijem, pod firmom Hajduk Stanko i jataci snimili su i
objavili singl sa pesmama "Na putu za Stambol"/"Andjelija, cuvaj se Turaka" (PGP
RTB 1975.) a i pod firmom Zoran Modli i Suncokret singl "Rock and roll duku duku"
i "Gili gili bluz" (Diskos 1976.). Druzenje Bore i Modlija datira jos iz vremena
grupe Zajedno, kada je popularni disk dzokej producirao njihov prvi singl. Za
potrebe grupe Hajduk Stanko i jataci, bas je svirao Robert Nemecek (Pop masina),
a gitaru Ljuba Sedlar, dok je Modli pevao. Do razlaza Bore i Suncokreta dolazi
kada je na probu doneo svoju novu pesmu "Lutka sa naslovne strane". Clanovi
grupe su je odbili smatrajuci da ne odgovara senzibilitetu koji su izgradili.
Besan i ljut, Bora odlazi juna 1978. godine resen da napusti muziku ...
Ipak, prihvata poziv za najcudniju kombinaciju u svojoj karijeri. Sa Biljom
Krstic postaje clan akusticarske grupe Rani mraz u kojoj su vec bili Verica
Todorovic i Djordje Balasevic sveze posvadjani sa sastavom Zetva. Njih dvojica
udruzuju snage izjavljujuci kako Rani mraz moze lako da unisti svaku zetvu i
suncokrete. Iako je bilo jasno da Bora sve vise naginje ostrijem rock
senzibilitetu, jos uvek nije bio spreman da se oslobodi akusticarskih repova.
Leta 1978. godine Rani mraz je odrzao desetak pretponocnih nasupa u Domu
omladine u okviru Beogradskog leta. Bora je tada svirao svoj novi materijal "Lutku",
"Mirno spavaj", "Zvezda potkrovlja i suterena", dakle ono sto ce biti okosnica
prve faze Riblje corbe, a Balasevic je publiku zabavljao petnaestominutnim
verzijama o snasama i salasima. Njih cetvoro zatim snimaju tadasnju generacijsku
himnu "Racunajte na nas". Na B strani se nasla pesma "Strasan zulj" posvecena radnim akcijama. Pored toga, snimili su i singl sa pesmama "Oprosti mi Katrin" i
"Zivot je more". Svestan kompromisa koje cini, posle nastupa na festivalu u
Splitu jula 1978. godine i cetrdeset pet dana provedenih u grupi, Bora odlucuje
da napusti Rani mraz. Po povratku u Beograd Bora za nove saradnike bira
dugogodisnje trkace u mestu, clanove grupe SOS. Oni su godinama figurirali na
sceni ne uspevajuci da se maknu od statusa uvezbane ekipe koja dobro svira
standarde... Leta 1978. godine SOS su pored Mise cinili gitarista Rajko Kojic
(rodjen 12. aprila 1956., selo Jarkovac) i bubnjar Miroslav Milatovic Vicko
(rodjen 9. maja 1959.) ...
Riblja corba je zvanicno nastala u beogradskom restoranu Sumatovac 15. avgusta
1978. godine i u njoj je Bora bio sef, glavni autor, pevac, a svirao je i
akusticnu gitaru. Oko imena su se premisljali. Grupa je prvo trebalo da se zove
Bora i Ratnici, a onda su se odlucili za Riblja corba. Bio je to beogradski
sleng za menstruaciju i slikovito je predstavio direktnu liricnost grupe.
Njihova saradnja bila je logican nastavak svih godina provedenih na sceni. Ono
sto nije imao Bora, cvrst i energican sastav, doneo je SOS. Ono sto nisu imali
oni, besnog autora koji ume da usmeri i ima dovoljno pesama, predstavljao je
Bora. Naizgled preko noci, Bora je prekinuo sve veze koje su ga drzale za
umivenu akusticarsku proslost, isprljao se i progovorio sasvim drugacijim
recnikom. Prvi koncert Corba je odrzala u vojvodjanskom mestu Elemir 8.
septembra 1978. godine. Zatim su usledile vece svirke. Novembra iste godine
emisija "Vece uz radio"
slavila
je rodjendan koncertom u subotickoj sportskoj hali. Riblja corba je odsvirala
samo dve pesme i zapalila okupljene. Nove poklonije regrutovali su na
dobrotvornom koncertu u Sarajevu i novosadskom BOOM festivalu odrzanom pocetkom
decembra. Prvi potez ucinjen je kada su 22. decembra objavili singl sa pesmama "Lutka
sa naslovne strane" i "On i njegov BMW". U "Lutki" klavir je svirao poznati jazz
trubac Stjepko Gut a pesma, iako tanko snimljena, odmah je postala omiljena na
radio programima. Vec u to vreme Bora je planirao da se oslobodi akusticne
gitare i posveti se pevanju. Prvobitno je imao plan da dovede klavijaturistu,
ali se ipak odlucio za jos jednog gitaristu.
Posle nekoliko muzicara koje su imali na umu, odlucuju se da prihvate predl og
Rajka Kojica i kao ritam gitaristu dovode maturanta Momcila Bajagica Bajagu,
koji je sa Rajkom ranije svirao u sastavu Glogov kolac. Prvi koncert u novoj
postavi odrzali su 7. januara 1979. godine u Jarkovcu. Svirka je trajla tri sata.
Rajko, Misa i Vicko prvo su svirali strane hitove, zatim je na binu stupio Bora.
Bajaga je svirao samo u trecem delu kada su isle Corbine pesme. U Domu omladine
odrzali su 28. februara prvi beogradski koncert gromoglasno najavljivan u
medijima. Tokom izvodjenja "Lutke" Bora je polomio jednu od onih plasticnih
lutki iz izloga, a koreografiju su dopunile balerine Minke Kamberovic. Te veceri
su odsvirali veci deo materijala za prvu plocu sto je publika toplo primila. Vec
pocetkom marta odlaze da odsviraju dvadesetak konc erata
po Makedonoji. Klinci su ih naprecac zavoleli, ali je turneja bila fijasko sto
se tice zarade. Te svirke su mogle da budu prilicno nezgodne i za Bajagu. On je
u skoli slago da ide na operaciju slepog creva i dok su ga nastavnici
sazaljevali, on se zezao po Makedoniji. Frka je nastala kada se na Hit strani "Politikinog
Zabavnika" pojavila slika benda i tekst o turneji. Ipak, sve su mu oprostili,
tako da je odsustvovanje iz skole proslo bez problema. Na koncertu u Dalovu,
Misa je u zanosu svirke promasio binu, pao je i slomio nogu, pa ga je na svirkma
po Sandzaku menjao Miroslav Cvetkovic (kasnije u Bajaginim Instruktorima) koji
je imao dodatni zadatak da peva u bloku stranih standarda ...
Drugi singl sa pesmama "Rock 'n' roll za kucni savet" i "Valentino iz restorana"
objavljuju 19. marta 1979. godine. "Valentina" je komponovao Rajko, a koautor
teksta bila je Marina Tucakovic. To je bio jedini put da su za tekstove trazili
nekog sa strane. Pesmu su izveli i na veceri slobodnih formi festivala zabavne
muzike u Opatiji. Leto su proveli u kampu Goran Savinja u Makarskoj gde su se na
redovnim svirkama uvezbavali za promociju debi ploce zakazanu za 1. septembar na
Tasmajdanu. Zeleci da napravi narodsku zabavu, Bora je taj koncert najavljivao
pod parolom "Riblja corba nece da vam otima lovu - ulaz dva soma" sto je u to vreme zaista bila popularna cena.
Iako je ploca objavljena tek desetak dana posle koncerta, termin za nastup bio
je odlicno tempiran. Pocetak skolske godine, jos uvek lepo vreme, niska cena
ulaznica i velika fama koja je oko grupe stvorena, uslovili su da Tasmajdan bude
rasprodat, a dosta zainteresovanih je ostalo napolju. Kao predgrupa nastupile su
grupe Bulevar u kome je tada pevao Dejan Cukic, a gitaru svirao Nele Stamatovic
i Formula 4 iz Sarajeva. Najvece iznenadjenje za Corbu predstavljala je publika
koja je, iako LP jos nije izasao, znala sve tekstove novih pesama. Verni svojoj
novoj ljubavi, pedantno su sa radija snimali pesme koje je Bora povremeno pustao
uz intervjue i odmah su ih prisvajali ...
Da bi rock cirkus bio jos veci, Bora je pozvao antibaletsku grupu
Ribetine koju je predvodila komicna osoba iz Sumatovca Meri Cakic. Za nju su
mnogi u to vreme tvrdili da je inspirisala Boru za "Lutku sa naslovne strane". U
erotskom donjem vesu, sa podvezicama, ona se muvala po bini opravdavajuci
prefiks antibaletska. Bora je vec tada izmedju pesma imao serijal svojih prica
koje su dobro dosle da smiruju egzaltiranu publiku. Za kuliranje su bili
zaduzeni redari i milicija, koji su s mukom drzali klince na kakvom-takvom
odstojanju od bine. Srecom, citava svirka je zavrsena bez incidenata, a Bora je
svoj autoritet dokazao umirujuci publiku u momentima kada je izgledalo da ce
odusevljenje prerasti u eksploziju. Tada je zaradio koncertni nad imak Bora
Majstor. Te
veceri Corba je odsvirala sve pesme sa singlova i LP-a uz "The Letter" iz
repertoara Dzoa Kokera (Joe Cocker, inace omiljeni Borin pevac) i "Jumpin' Jack
Flash" The Rolling Stonesa. Kako su u to vreme imali malo svojih pesma, na bis
su izveli "Rock'n'roll za kucni savet" i "Ostani djubre do kraja" koja je ubrzo
postala hit. Desetak dana kasnije, Bora je otisao na odsluzenje vojnog roka u
Doboj, Rajko Kojic se po istom zadatku preselio u Sarajevo. Grupa nije odmah
pogasila pojacala, tako da su 28. novembra 1979. godine svirali na maratonskom
koncertu u Sarajevu. Nastupali su bez Bore, Rajko je svirao u uniformi, a Misa
je, buduci da nije znao sve tekstove, inicijativu prepustao publici ...
Ubrzo je i on otisao u vojsku u Koprivnicu, pa su reakcije na LP
"Kost u grlu"
pratili iz daljine. Riblja corba je debi LP snimila tokom juna i jula 1979.
godine u Beogradu i tada je Bajaga prvi put sa njima radio u studiju. Doduse,
zbog efikasnog koriscenja vremena, njegove deonice je odsvirao Rajko Kojic.
Plocu je producirao Enco Lesic, a pored Bore kao autori se potpisuju Misa, Rajko
i Nenad Bozic iz Suncokreta koji je bio koator muzike za pesmu "Mirno spavaj".
Muzika za tu pesmu nastala je jos u vreme Suncokreta, pa je cak bila snimljena
na zlosrecnom albumu grupe SOS. Mnogo kasnije Bora se setio te pesme, napisao
nov tekst i ona se, znacajno izmenjena, sasvim uklopila u stil Corbe. Sve pesme
na ploci nastale su kao plod Borinog novog interesovanja za teme koje obradjuju
svakodnevnicu, a neuvijen jezik je u startu izazvao probleme. Tako je u pesmi "Mirno
spavaj" sporan bio stih "popij svoje sedative" jer asocira na drogu i zbog njega
je izlazak ploce kasnio. Prvi deo tiraza stampan je sa originalnom verzijom
pesme, ali je onda sve povuceno iz prodaje. Prvih stotinak prodatih primeraka
ploce sa originalnim tekstom danas imaju status rariteta. Pesmu "Jos jedan usran
dan" Bora je preventivno sam prekristio u "Jos jedan sugav dan". U pesmama "Ostani
djubre do kraja", "Zvezda potkrovlja i suterena", "Pozajmila je pare, poludela
je skroz, kupila je kartu i sela na voz", Bora se bavi analizom razlicitih
zenskih oblika zivota ...
Po ocekivanju, ploca je docekana sa odusevljenjem. Postoje informacije da je vec
prvog dana prodato 12000 primeraka, a konacni tiraz se zaustavio na oko 120000
prodatih kopija. U muzickim novinama Boru su proglasavali za rock licnost
godine, a njihov hard rock zvuk sa blues elementima nije smetao iako su na vrata
uveliko kucali punk i novi talas. Krajem jula 1980. godine Bora se, zahvaljujuci
primernom ponasanju u vojsci, pojavio u Beogradu na nagradnom odsustvu koje je
radno iskoristio. Uz Rajka Kojica koji je kidnuo iz sarajevske kasarne. Bajagu i
Vicka za jednu noc su snimili pesmu "Nazad u veliki
prljavi grad". Kako Misa
nije dobio dozvolu vojnih vlasti da dodje, Bajaga je snimio i bas deonice. Po
povratku u kasarnu i Rajko je doziveo iznenadjenje. Njegov
pretpostavljeni je u novinama video sliku Rajka kako sedi u Sumatovcu, i uprkos
tradicionalno lenjim vojnickim mozgovima shvatio je da mu je vojnik malo skitao,
pa ga je strpao u zatvor na petnaest dana. Singl sa pesmom "Nazad u veliki
prljavi grad" pojavio se 1. septembra 1980. godine. Na B strani se nasla
necenzurisana verzija pesme "Mirno spavaj" koja najednom vise nikome nije
smetala. Po Borinom povratku iz vojske, pesmu su promovisali bez Rajka i Mise,
pojavom na play back u emisiji "Znanje imanje" koja je snimana u selu Skupljen
kraj Sapca ...
Misu je glumio Stuks, stari gitarista grupe SOS sakriven iza sesira, naocara i
ciganskog kontrabasa. Po Misinom povratku organizovali su neobaveznu svirku 24.
novembra u Dadovu pod imenom Zlatni valovi Dunava. Predstavili su se kao bend
koji vec sedam godina bezuspesno pokusava da snimi plocu, pa tom prilikom traze
tezgu na nekoj morskoj terasi. Na tom koncertu su isprobavali reakcije publike
na nove pesme koje je Bora pretezno napisao tokom boravka u JNA. Uoci Nove
godine iz vojske je stigao i Rajko, pa kompletirani sviraju 31. decembra i 1.
janura nove 1981. godine sa Atomskim sklonistem u hali Pionir na koncertima pod
nazivom "Atomska corba". Do polovine februara 1981. godine u studiju Druga maca
uz produkciju Enca Lesica s nimaju album
"Pokvarena masta i prljave strasti"
za koji su pesme tokom
prethodne godine sklapali muzicari razbacani na relaciji Sarajevo-Doboj-Koprivnica-Zemun.
Mladi Bajaga je najvise iznenadio svog sefa. Bora je iz vojske poslao tekstove
za pesme "Nemoj sreco, nemoj danas", "Dva dinara druze" i "Evo ti za taksi", a
po povratku su ga cekale gotove kompozicije. Muziku za pesmu "Rekla si" napisao
je Enco Lesic koji je, kao i na prvoj ploci, svirao klavijature. Zanimljivo je
da je Bora nudio Encu da umesto honorara u kesu za snimanje i produciranje ploce,
dobije procenat od prodaje. Medjutim, on se, nesiguran, odlucio za gotov novac
...
Kada je LP krajem 1981. godine dostigao tiraz od 200000 primeraka, Bora
je kupio
flasu viskija, poklonio je Encu i zahvalio se sto mu je ustedeo gomilu
para. Zvanicno, ploca je u prodavnice stigla 23. februara, a nedelju dana pre
toga Corba je trijumfovala na zagrebackim koncertima u okviru akcije Pozdrav iz
Beograda. Na omotu je trebalo da se pojavi osamdesetogodisnja gospodja Adela,
model na Likovnoj akademiji. Planirali su da je slikaju golu, ali otprilike u to
vreme se pojavio album Bijelog dugmeta "Dozivjeti stotu", a na omotu su bile
slike starije gole zene, pa je Bora od tog plana odustao. Na kraju, na omotu se
nasao knjizevnik naivac Milos Jovancevic koji je po Beogradu prodavao svoje
samizdat knjige "Nevini muskarac", "Sve zbog fudbala", "Kosarkasica" i druge.
Kao model on je citao porno casopis. Uz pomenute pesme za koje je muziku radio
Bajaga, drugi LP je doneo citav niz hitova: "Ostacu slobodan", "Lak muskarac", "Nemoj
sreco, nemoj danas", "Neke su zene pratile vojnike". Veliko interesovanje za
plocu Corba je odmah stavila u pogon tokom dva koncerta u novobeogradskoj Hali
sportova u kojoj se okupilo blizu 5000 posetilaca po veceri. Doduse, svirka nije
mogla da prodje bez incidenata. Direktor Hale se plasio da ce "drogirani
huligani da demoliraju parket" pa nije dozvolio gasenje svetla, tako da je
predgupa Papatra (u kojoj je basista bio Miroslav Cvetkovic) svirala pod
osvetljenjem zgodnim za kosarkasku utakmicu ...
Bora je odbio da izadje na binu dok se svetlo ne
ugasi,
pa je mucno pregovaranje potrajalo gotovo citav sat dok je nervozna publika
zvizdala, lupala nogama o pod i skandirala "Gasi svetlo!". Kada je dogovor
najzad postignut, Halom se prolomilo odusevljenje, tako da su klinci tokom
nastupa vecinu hitova otpevali zajedno sa Borom. Sledece veceri nisu imali
slicnih problema pa je "svirka za pet soma" ponovo podigla publiku na noge. Taj
trijumf je bio samo uvod u uspehe koje je grupa postigla tokom turneje po
Jugoslaviji kada su obisli pedeset devet gradova. Krajem juna bili su zvezde
veceri na "Vjesnikovom" koncertu u Zagrebu na kome su se okupile vodece domace
grupe, a Bregovic je tom prilikom svirao sa sesn sastavom Hipodrom. Misa zbog
zenidbe nije mogao da svira pa ga je opet menjao Miroslav Cvetkovic. Corba se u
Beograd koncertom vratila 10. septembra nastupom na kalemegdanskoj Rockoteci.
Taj prostor je jedva primio oko 10000 omladinaca. Tokom svirke je doslo do
velike guzve pa su neki kucama otisli razbijenih glava, a bilo je i tezih
ostecenja i pogubljenih cipela. Uprkos povredama, koncert je u novinama dobio
dobre kritike, a te veceri su odsvirali i deo novih pesama sa gostom iz Engleske,
basistom Dzonom Mek Kojem (John McCoy). Naime, ne gubeci vreme, oni su se vec
tog leta zatvorili u studio i snimili treci LP
"Mrtva priroda"
koji je upravo producirao Mek Koj, basista Gillan benda ...
Tokom prve tri nedelje po objavljivanju "Mrtve prirode"
prodato je cak 100000 primeraka ploce. Za to vreme bila je to najbrze prodavana
ploca u istoriji domace muzike. Njen konacni tiraz zaustavio se na 450000
primeraka. Na toj ploci Bajaga prvi put nastupa sa svojom pesmom "Ja sam se
lozio na tebe", a radio je i muziku za "Ne veruj zeni koja pusi Drinu bez
filtera" i sa Misom je komponovao "Odlazak u grad". Udarni autor je i dalje Bora
sa pesmama "Na Zapadu nista novo" (prva Borina direktno politicka pesma), "Necu
da ispadnem zivotinja", "Pekar, lekar, apotekar", "Volim, volim zene" i drugim.
Januara 1982. godine koncertom u Cacku Corba je zapocela jugoslovensku turneju
koja je, kako se kasnije ispostavilo, prilicno nezgodno nazvana "Ko prezivi -
pricace". Gde god su se pojavili, vladalo je veliko interesovanje za karte, sto
su organizatori nemilosrdno zloupotrebljavali. Tako je za njihov nastup u
zagrebackoj Ledenoj dvorani 8. februara u prodaju pusteno 10500 karata koje su
brzo rasprodate. U sali se, na nesrecu, uoci svirke naslo oko 15000 mladih. Kako
su samo dvoja vrata bila otvorena, u guzvi na ulazu izgazena je
cetrnaestogodisnja Zagrepcanka Zeljka Markovic koja je preminula od povreda.
Revijalnim novinama ta tragedija je posluzila kao dobar povod za obracun sa rock
muzikom uopste i napade na Boru Djordjevica koji sa javasluk - organizacijom
nije imao nikakve veze.
Posle Zagreba organizatori su na njihovim koncertima drasticno smanjili broj
karata koje su pustali u prodaju, a nije bila retkost ni da im otkazuju
gostoprimstvo, plaseci se novih frka. U tom periodu Corba je definitivno postala
najveca r'n'r grupa u Jugoslaviji, a to je, uz sve prijatne pojave, povlacilo i
upotrebu krupne politicke lupe kroz koju su posmatrani. Pocetkom februara u "Ilustrovanoj
politici" objavljeno je pismo izvesnog tinejdzera u kome je razglabao na temu
politicke podobnosti Bore i drugova. To je bilo dovoljo da SUBNOR skopske
opstine Karpos podnese zahtev da se ploca zabrani zbog stihova "Za ideale ginu
budale" i "Kreteni dizu bune i ginu" iz pesme "Na Zapadu nista novo". Odmah
posle njih, tom zahtevu se pridruzuju SUBNOR Sarajeva i malog mesta Bezdan, ali
i Savez socijalisticke omladine Bosne i Hercegovine. Afera poprima velike
razmere po medijima, svaka susa se tu osetila pozvana da pljune Boru zbog "vredjanja
tekovina narodnooslobodilacke borbe". Rezultati svega toga bili su vidljivi na
terenu. Corba je bila prisiljena da u Celju prvi put u karijeri prekine svoj
koncert, jer su dezurni vatrogasci bili previse agresivni prema publici. Koncert
u Sarajevu mogao je da bude odrzan tek kada je Bora napisao obrazlozenje za
tekstove svih pesama koje ce izvoditi i potpisao da ce "Na Zapadu nista novo"
otpevati na sopstvenu odgovornost ...
U Tuzli nisu mogli da sviraju jer, kako je bilo izjavljeno,
"organizator ne moze da obezbedi red i mir tokom koncerta grupe cije ponasanje
nije u skladu sa socijalistickim moralom". Citava stvar se smirila kada je grupu
odbranio tadasnji predsednik boracke organizacije. Bio je to samo uvod u
politicke zabrane na koje je Bora u nastavku karijere naletao. Promotivnu
turneju povodom ploce "Mrtva priroda", Riblja corba je zavrsila svirajuci cetiri
veceri uzastopno, polovinom aprila 1982. godine u beogradskoj hali Pionir.
Svirke su odrzane sa mesec dana zakasnjenja, jer su organizatori otezali zbog
slucaja u Zagrebu, plaseci se da li ce moci da ponude adekvatno obezbedjenje.
Razloga za strah nije bilo jer su prve veceri svirali u polupraznom Pioniru, sto
je bilo veliko iznenadjenje. Ipak, druge dve veceri
su bile popunjene na pravi nacin a na nastupu od 11. aprila snimljen je njihov
koncertni LP "U ime naroda". Ploca je dobila naziv po uzoru na pocetnu repliku
kojom se izrice presuda u sudu i time se jasno aludiralo na Borine politicke
probleme. Tokom cetiri dana Corbu je "gledalo 21000 ljudi zajedno sa
mnogobrojnim redarima i milicionerima". Politicko smirivanje oko Corbe
rezultiralo je neobicnom odlukom. Na Dan mladosti i na rodjendan druga Tita, 25.
maja 1982. godine, dobili su Majsku nagradu Gradskog komiteta Saveza
Socijalisticke omladine uz obrazlozenje da "grupa peva o zivotu i problemima
mladih i da je postala unekoliko simbol velikog dela omladine" ...
Pocetk om
jula pojavila se ziva ploca
"U ime naroda"
u kojoj je publika odigrala znacajnu ulogu. LP je odradjen sirovo, bez
studijskog peglanja, postigao je tiraz od 120000 i postao najprodavaniji
koncertni LP u dotadasnjoj domacoj rock istoriji. Corba je na ploci uvrstila
samo proverene koncertne favorite, te prodati tiraz nije predstavljao
iznenadjenje. Nekoliko dana kasnije uz druge domace grupe sviraju na Trgu Marksa
i Engelsa na koncertu povodom solidarnosti sa borbom naroda Palestine. Zatim se
povlace iz javnosti i pripremaju sledecu plocu
"Buvlja pijaca"
koja se pojavila krajem 1982. godine. Plocu je opet producirao Dzon Mek Koj, a
miks je uradjen u Londonu. Uz Corbu je na snimanju ucestvovao Kornelije Kovac
koji je svirao klavijature, dok su se u nekim pesmama pojavili gudaci i duvacka
linija, tako da je ploca u sebi nosila i neke od elemenata akusticnog zvuka.
Bora je uradio tekstove za sve pesme, sem za "Baby, Baby I Don't Wanna Cry" koja
je kompletno Bajagina. Tu pesmu je prvobitno trebalo da peva Sladjana Milosevic
na svojoj ploci, ali je Bora insistirao da ostane Corbi. Kao autori muzike na
ostatku materijala potpisali su se Misa, Rajko i Vicko. I ova ploca je Corbi
donela citav niz uspesnih pesama i to podeljenih u dve celine. Jednu su cinile
ljubavno-ironicne kao "Draga, ne budi peder", "U dva ce cistaci i odneti djubre"
i "Dobro jutro", dok su drugu celinu cinile politicki direktne pesme "Slusaj,
sine, obrisi sline", "Kako je lepo biti glup" (inspirisana boravkom u
neinspirativnoj vojsci), "Pravila, pravila", "Kad ti se na glavu srusi citav
svet" i "Ja ratujem sam". Jedan od krajnje urbanih poklica nudila je pesma "Necu
da zivim u bloku 65" u kojoj se Bora smisleno gadio Novog Beograda.
Ploca
je ponovo postigla veliki tiraz, mada je 250000 primeraka bilo mnogo manje od
prethodne cifre. Neke pesme sa ploce su koriscene u populistickom filmu "Laf u
srcu" Mice Milosevica. Na osnovu glasova citateljki lista "Bazar" Bora je
izabran za idealnog muskarca. Doduse, redakcija je odbila da stampa Borinu
pesmicu-zahvalnicu: "Domacice skinite gacice, ja volim vase flanelske spavacice".
Na turneju su krenuli dve nedelje po objavljivanju ploce i suocili se sa
oslabljenim interesovanjem publike. Zanimljivo je da im je koncerte po Hrvatskoj
organizovala estradna ispostava Saveza boraca Scena revolucije. Turneju su
zavrsili pocetkom aprila 1983. godine ambicioznim koncertom na Sajmistu za koji
je Bora zeleo da postane njegova Hajducka cesma. Ideja za Sajmiste je bila
Borina, buduci da je sentimentalno vezan za taj prostor. Na Sajmiste ga je kao
klinca na jednu od cuvenih Gitarijada odveo Petar Popovic. Posle sesnaest godina
pauze, tu je ponovo usao rock ...
U zelji
da obnovi taj prostor, Bora je maltene sam sa Misom Aleksicem organizovao svirku.
Potrudili su se da naprave najvecu binu koja je do tada vidjena u Jugoslaviji, a
nju je pratilo adekvatno kvalitetno svetlo i ozvucenje. Bora je sa Markom
Jankovicem i Zoranom Modlijem snimio radijske reklame. U zalaganju za svirku
isao je tako daleko da je sa Modlijem iz aviona bacao letke iznad Novog Sada,
Zrenjanina, Sapca, Panceva i Beograda. Koncert je isao pod imenom "Hleba i igara"
a kao predgrupe nastupali su D'Boys i Siluete u kojima je tada gitaru svirao
mladi Nikola Cuturilo. Za odrzavanje reda bilo je angazovano 170 milicionera i
340 redara. Bora je ocekivao veliku guzvu pa se cak sa prijateljima opkladio da
ce se, ako ne proda 10000 karata, osisati do glave. Kako je prodato samo 8000,
Bora se zaista posle svirke obrijao do glave. A tome je prethodilo jos jedno
ritualno sisanje. Te veceri grupa se oprostila od Vicka Milatovica koji je
odlazio u vojsku, pa su ga odmah na bini osisali i upristojili za armiju. Umesto
njega, na bubnjarsku stolicu seo je Vlajko Golubovic, covek koji je pre toga bio
u sastavima Tilt i Suncokret, a kasnije i u Bajaginim Instruktorima. Pauzu u
radu grupe prvi je iskoristio Rajko Kojic i objavio mini LP "Ne budi me bez
razloga" (PGP RTB 1983.). Na ploci su svirali klavijaturista Lazar Ristovski,
basista Nesa Japanac i Vlajko Golubovic, a Bora je otpevao tri svoja i jedan
Bajagin tekst.
Tokom 1982. godine i Vicko je poradio na drugom planu.
Okupio je heavy metal grupu Ratnici, a po njegovom odlasku u vojsku oni su sa
kanadskim muzicarima snimili album "Warriors" i potonuli u zaborav. Krajem
oktobra 1983. godine u organizaciji Saveza socijalisticke omladine, Riblja corba
je odrzala cetiri koncerta u Bugarskoj, u okviru manifestacije Balkan, zona bez
nuklearnog naoruzanja. Prvi nastup u Plovdivu svirali su pred omladinskim
aktivistima koji su dobili specijalne pozivnice, ali redari su imali muke da ih
zadrze zalepljene za stolice. Na zavrsnoj svecanosti Corba je svirala posle
grckog folklornog ansambla, bugarskih ritmicnih plesaca i rumunskog omladinskog
pozorista koje je izvelo simbolicnu predstavu "Bauk kapitalizma napada omladinu
Istoka". Grupu su upozorili da ne sviraju pesmu "Kako je lepo biti glup", a nisu
bili odusevljeni ni kada su izveli "Ostani djubre do kraja". U to vreme Bajaga
priprema svoju plocu "Pozitivna geografija", ali paralelno pise pesme i za
sledeci Corbin album "Veceras vas zabavljaju muzicari koji piju". Kako u PGP RTB-u
nisu zeleli da Corbi finansiraju snimanje u Londonu, presli su u zagrebacki
Jugoton. Plocu je sa clanovima grupe producirao Kornelije Kovac u Ljubljani, a
miks je uradjen u Londonu. Odmah po objavljivanju, 1984. godine, republicka
cenzura je tri pesme proglasila moralno nepodobnim pa je ploca dobila etiketu
sund proizvoda i samim tim vecu cenu u prodaji ...
Probleme su zbog tekstova stvorile "Mangupi vam kvare dete"
i "Besni psi" u kojoj, pored ostalog, Bora peva "Grcki sverceri, arapski
studenti, negativni elementi, maloletni delikventi i besni psi" sto je izazvalo
internacionalne potrese. Ambasade tri arapske zemlje, pa cak i africke drzave
Zair zalile su se zato sto je Bora izjednacio arapske studente i besne pse. Onda
je Republicko ministarstvo kulture narucilo strucnu analizu pesme, a pred Corbin
beogradski koncert stigao je zahtev iz SIP-a da se pesma ne izvodi. Iako je
grupa i dalje delovala kao celina, po izboru pesama na ploci vec tada je bilo
jasno da se rad ne odvija kao ranije. Bora je nanizao seriju gorkih, depresivnih
tekstova u kojima su dominirale konstrukcije "Obozavam ilovacu", "Oko mene su u
stvari licemeri i govnari", termini: "dzelati, streljanje, giljotina, vesala,
krastave zabe i otrovne zmije". U pesmama "Ravnodusan prema placu", "Dzukele ce
me dokusuriti", "Gluposti" i "Besni psi" Bora je prolio litre zuci i jeda,
baveci se najcrnjom stranom zivota. Na suprotnom kraju bio je Bajaga sa
opustenim, zezadzijskim pesmama "Kazablanka", "Muzicari koji piju" i neznom
baladom "Kad hodas". U prolece 1984. pojavila se Bajagina ploca "Pozitivna
geografija" koju je publika odmah prihvatila. Iako Bajaga nije imao solisticke
ambicije, pozitivan efekat njegovog koncerta u Domu sindikata, odrzanog 21.
aprila 1984. godine, rezultirao jep pozivima za nove svirke ...
Ali pre toga su ga cekale obaveze prema maticnoj grupi.
Prolecna turneja Riblje corbe prolazila je prilicno lose. Osam koncerata je
otkazano zbog slabog interesovanja publike, a na ostalim nastupima, pa i u
Pioniru, bilo je poluprazno. Uz to, Bora i Misa su odlucili da zamene Rajka
Kojica, jer se nije ponasao profesionalno, u skladu sa zahtevima grupe. Zamerali
su mu sto dva puta nije dosao na televizijska snimanja, nije se pojavio na
jednoj konferenciji za stampu, napustao je turneje i odlazio do Beograda i sto
je lose svirao. Rajko je smatrao da je tacna samo prva stavka, a Bajaga ga je
uzeo u zastitu izjavljujuci da je samo jednom lose svirao. Na osnovu Bajaginog
zalaganja, Rajko je ostao u grupi, ali je upozoren da se od septembra
profesionalnije ponasa. Naime, grupa je proglasila letnju pauzu. Samo
nekoliko dana pred put na ostrvo Mljet, Bora je pozvao Bajagu i rekao kako im
jedan hotel u Solunu nudi deset hiljada dolara po coveku za mesec dana letnje
svirke. Bajaga mu je objasnio da se sprema na more a posle ima ugovorene svirke
sa Instruktorima po radnim akcijama i da je glupo da Riblja corba svira po
hotelima. Ponudu za Grcku odbio je i Rajko i to je bilo dovoljno da njih dvojica
postanu bivsi clanovi Corbe. Ceo slucaj je tih dana podigao veliku prasinu.
Bajaga je iz novina saznao da vise nije u grupi, kad je sa Mljeta dosao u
Dubrovnik, a ni Rajko Kojic nije bio na vreme obavesten.
Novi gitaristicki car
u
Corbi postali su Vidoja Bodinovic (ex Opus, Rok masina) i Zoran Dasic (ex Samar).
Vicko se vratio u grupu, a Vlajko je postao clan Instruktora. Dasic je sa grupom
odrzao samo pet proba, pa je zbog porodicnih obaveza odustao od angazmana.
Kasnije je oformio grupu Legende za ciju je plocu "Dodji druze do Srbije uze"
Bora napisao sedam tekstova i komponovao muziku za dve numere. Umesto Dasica u
grupu je stigao Nikola Cuturilo koji je tih sezona vazio za rent a gitaristu.
Pre toga je svirao u grupama Kredit (od koje su kasnije nastali Laki pingvini),
Bicikl, Zamba, Siluete, a prolece 1984. godine proveo je
kao clan Elektricnog
orgazma. Vidoja Bodinovic, zvani Dzindzer, je kao mladji brat Zorana Bodinovica,
gitariste Rok masine, odrastao na hard rocku i gitarskim herojima, sto je sasvim
odgovaralo koncepciji Riblje corbe. Tih godina nije bio previse aktivan a
povremeno je svirao blues po klubovima. Nove clanove Bora je uigravao na gotovo
anonimnim nastupima. Tako su na poslednjoj veceri Beogradskog leta u Domu
omladine 20. septembra nastupili pod imenom Debeli Bogoljub i ljuti tezgarosi.
Uoci svirke su samo prijatelji grupe znali da se iza tog blesavog imena krije
Riblja corba. Tokom citave jeseni grupa je svirala po manjim salama ucvrscujuci
veze novih clanova i starosedelaca. U tom periodu doslo je do saradnje Bregovica
i Djordjevica koji su tada bili rivali. Na ploci "Bijelo dugme" (Kamarad-Diskoton
1984.).
Bora je napisao polovinu teksta i pevao je sa Goranom i Tifom
u pesmi "Pedikulis Pubis". Samit na vrhu ponudio je zanimljivo
sarajevsko-beogradsko vidjenje zenskog sveta i pomoglo poljuljanom statusu Corbe
u tom momentu. A tokom zime i Corba se povukla u studio. Novu plocu "Istina"
snimali su Ratko Ostojic i Goran Vejvoda, a producent je opet bio Dzon Mej Koj.
Goran Bregovic je uzvratio posetu pevajuci u pesmi "Disko misic", a Dzindzer i
Cutura su se potpisali kao autori po jedne pesme. Pre no sto je ploca izasla
1985. godine, grupa je novi materijal predstavila na koncertu u klubu Kulusic u
okviru akcije "Bolje vas nasli" kada su beogradski bendovi gostovali u Zagrebu.
Iako su mnogi u to vreme smatrali Corbu za stvar koja pripada proslosti, na
koncertu su trijumfalno ispraceni uz dva bisa. Bio je to prvi, pravi povratak u
istoriju jugoslovenskog rocka i to najvise zahvaljujuci pesmi "Pogledaj dom svoj,
andjele". Kao i pesme, i omot je bio ostar: lica clanova grupe su fotomontazom
ugradjena u nisku Cele-kulu. Naravno, ni rad na ovoj ploci nije prosao bez
problema. U Jugotonu su odbili da stampaju pesme "Snage opozicije", "Pogledaj
dom svoj, andjele", "Alo" i "Dvorska budala", pa se Corba bez mnogo premisljanja
vratila u PGP RTB. Njihova merila u tom trenutku bila su manje stroga, odbili su
samo "Snage opozicije", a u pesmi "Alo", stih "sa planine sakal zavija, tamo je
Jugoslavija", zamenjen je u "ja iz dalekih predela posmatram tudja nedela". Od
prvobitne ideje da se "Snage opozicije" objave kao samizdat singl se odustalo,
jer su sve novine koje drze do sebe stampale tekst inkriminisane pesme. ).
U tom periodu "Andjeo" je postao kljucna pesma Corbe kojom su zavrsavali
koncerte. Slusaoci Hita nedelje 202 izabrali su je za hit te 1985. godine, a
februara 1990. godine za hit decenije. Spot je emitov an
na MTV programu. Na turneji po Rusiji cak je pevao i Djordje Marjanovic i to kao
molitvu. Na koncertima se potvrdilo da obnavljaju popularnost. Na suludoj
bosanskoj turneji na -20 stepeni koja je obuhvatala mesta Pecnik, Donja Mahala,
Matuzici i Tisina, Misa Aleksic nije mogao da im se prikljuci zbog bolesti, pa
je bas virao Zika Jelic iz YU grupe. Po godistima, ta situacija je bila sledeca:
Zika cetrdeset dve godine, Bora trideset dve, a Cutura dvadeset dve. Maja 1985.
godine ponovo su trijumfovali u beogradskoj Hali sportova, a Bora je sa pet
godina zakasnjenja objavio prvu zbirku poezije "Ravnodusan prema placu". Za
mesec dana je planulo 10000 primeraka. Febr uara
1986. godine grupa je objavila LP "Osmi nervni slom" ponovo u produkciji
Kornelija Kovaca i sa novim gostima: glumica Ana Kostovska pevala je u pesmi "Prokleto
sam", Jova Maljokovic je odsvirao saksofon u "Jedan covek", a Edi Grant je
otpevao dve strofe u pesmi "Amsterdam" i to tako sto su ga bukvalno posle
njegovog nastupa u Pioniru odveli u studio. Pored pesme "Amsterdam", udarni hit
na ploci bila je "Nemoj da ides mojom ulicom", dok su ostale pesme zbog
autocenzure muzickih urednika bile na ledu. Iako nisu bile nista ostrije od onih
stampanih na prethodnim albumima, pesme kao "Juzna Afrika 85 (ja cu da pevam)",
"Tu nema Boga, nema pravde", "Crno je dole" i druge tesko su se putem medija
probijale do slusalaca.
Pocetkom 1986. godine na sednici Komisije Predsednistva CK SKJ za
informativno-propagandno delovanje cak se raspravljalo o tekstovima Riblje
corbe. Politicke dileme nisu mnogo uticale na publiku pa je Corba 8. marta
1986. pred desetak hiljada okupljenih na sarajevskom Rock uranku u Skenderiji
zapocela svoju najuspesniju turneju od vremena ploce
"Mrtva priroda".
Krajem marta su posle cetvorogodisnje pauze ponovo napunili Pionir i time
potvrdili povratak na scenu. Zamah koji je grupa hvatala, iskoristio je Vicko
pa je solisticki diskografski prvenac objavio juna 1986. godine za PGP RTB. LP
"U ritmu srca malog dobosara" producirao je Kornelije Kovac, Vic ko
je pevao, a svirali su gitaristi Miodrag Zivadinovic i Dragan Deletic Delta,
basista Dragan Gajic i bubnjar Zoran Radovanovic Baki. Sve pesme je napisao
Vicko uz pomoc Miodraga Zivadinovica. Veci deo tog materijala Vicko je pisao u
vreme ploce "Mrtva priroda" i tokom rada sa grupom Ratnici. Muzicki izlet
Vicko je upraznjavao tokom pauze Riblje corbe, a ni Bora nije mirovao. Na
ploci grupe Kerber "Seobe" (PGP RTB 1986.) gostovao je u pesmi "Covek od meda",
a on i Cutura su im napisali tri teksta. U to vreme Bora je bio primoran da se
oprosti od svoje karijere u malom fudbalu. Braneci gol ekipe "Delirijum
tremens" povredio je Ahilovu tetivu i zbog toga grupa nije odrzala seriju
svirki na kojima su planirali da provere nove pesme pred publikom ...
Umesto toga, prvi put u karijeri snimali
su demo verzije pesama za sledeci LP. Krajem godine na MESAM-u su dobili
nagrade kao rock grupa godine, Bora je proglasen za najboljeg kompozitora, dok
je Misa autor hita godine, pesme "Amsterdam". Februara 1987. godine objavljuju
devetu plocu "Ujed za dusu" na kojoj je Bora komponovao samo tri i po pesme, a
kao autori se potpisiju Dzindzer, Cutura i Misa. Tada rade i prvu obradu, sto
ce kasnije biti cesta pojava na njihovim plocama. Pesma "Zadnji voz za Cacak"
je obrada "Last Train To Clarksville" Nila Dajmonda (Neil Diamond) koju je
svojevremeno izvodila grupa Monkees. Sem duhovite "Clan mafije", u kojoj je na
matricu karipske muzike Bora opisao Savez komunista. Na ostatku ploce gotovo
da nema politickih tema. Dve Borine pesme "Nesrecnice, nije te sramota" i "Zasto
kuce arlauce" koje nisu usle u konkurenciju za plocu, objavljene su na
poklon-singlu koji je deljen uz prvih hiljadu albuma. Popularnost koju je
postigla prva Borina knjiga "Ravnodusan prema placu" rezultirala je njegovim
aktivnostima i na tom planu. Intenzivno je drzao veceri poezije, a ostvarila
mu se davnasnja zelja. Godine 1988. primaju ga u Udruzenje knjizevnika Srbije,
sto neki akademici dozivljavaju kao uvredu. Oko njegovih pesama se i dalje
dizala prasina. Kada je u Sava centru 1987. godine na proslavi povodom
godisnjice Studija B, govorio svoje stihove, javni tuzilac je zakljucio da je
"uznemirio javnost" ...
Ali, kako je govorio pesme koje su
vec
objavljene po novinama i njegovim zbirkama, sud je odbio zahtev
javnog tuzioca za pokretanje postupka. Jula 1988. godine dok je
Bora u Baru govorio svoje stihove, prisutni milicioner je otkrio
da je "verbalno vrijedjao patriotsko socijalisticka osjecanja
gradjana". Odmah je presavio tabak, napisao prijavu koja je dovela
do sudjenja na kome je Bora posle razvucenog procesa oslobodjen
optuzbe. Desetogodisnjicu postojanja obelezili su izdavanjem
desetog albuma "Prica o ljubavi obicno ugnjavi" i kompilacijom "Riblja
corba 10" koja je objavljena u ogranicenom tirazu i nije se nasla
u prodaji, vec je bila predvidjena za prijatelje grupe i radio
stanice. Povodom jubileja odsvirali su koncert na Sajmistu na kome
se okupilo 15000 mladih. Ali pre toga SUP im nije dozvolio da
odrze besplatan koncert na platou ispred hrama Svetog Save na kome
je jos trebalo da sviraju Piloti i EKV. Iako se situacija u zemlji
sve vise intenzivirala, na novoj ploci gotovo da nije bilo
politickih tekstova. Benigne teme "Avionu slomicu ti krila", "Kazi
ko te ljubi dok sam ja na strazi", "Oko mene" i druge govorile su
o Borinom sve vecem interesovanju za vannastavne aktivnosti kao
sto su knjizevne veceri. A personalni potresi u grupi su se i
dalje nastavljali. Radeci u Corbi, Cutura je poceo da pise i za
druge. Tako su se njegovi tekstovi nasli na plocama Dejana Cukica,
YU grupe, Kerbera, a 1988. godine je snimio i prvu solo plocu "Devet
lakih komada"...
Po objavljivanju druge
ploce
Cutura 1. novembra 1989. odlazi iz grupe i upusta se u solo vode. U trenutku
kada su svi prognozirali prestanak rada Corbe, u grupu dolazi gitarista Zoran
Ilic (rodjen 8. septembra 1959.) koji je pre toga bio clan sastava Bezobrazno
zeleno. Sa njim 1990. godine snimaju LP "Koza nostra" koji je producirao Sasa
Habic. Nove pesme su prvo proveravali na udaljenim terenima. Svirali su po nasim
klubovima u Svedskoj, zatim Temisvaru, a potom u dalekoj Australiji. Na snimanju
su se opet obreli raznovrsni gosti. Dzoni Stulic i clanovi Azre pevali su
pratece vokale u pesmi "Al Kapone" u "Gde si u ovom glupom hotelu", pevale su
Gorica Popovic, Snezana Jandrlic i Biljana Krstic, nekadasnje clanice Sunc okreta,
a klavijature na ploci je svirao Sasa Lokner. Bora je u pesmi "Tito je
vas" naceo sezonu pljuvanja po tada jos uvek nedodirljivom mrtvom predsedniku, a
erotsku zezalicu je opravio u pesmi "Crna Gora Bar" koja predstavlja obradu
starog hita "Memphis Tennesy" Caka Berija. Temu "Baby" Bora je otpevao na losem
engleskom i za nju je tvrdio da je komponovao kada je imao trinaest godina. Nove
pesme Corba je proverila na starom terenu. Septembra 1990. godine opet su
uspesno nastupili na Tasmajdanu. Tokom ratnih godina Corba je povremeno svirala
u inostranstvu i oglasavala se plocama koje nisu ostavljale dublji trag. LP "Labudova
pesma" prvobitno je bio zamisljen kao oprostajni, ali su odlucili da rade i
dalje ...
Ploca je snimana krajem 1991.
godine u Becu i sem pesme "Kad sam bio mlad" obrada "When I Was Young" Erika
Bardona nijedna druga se nije zadrzala u medijima. Doduse, sa ploce su izbacene
tri predvidjene pesme Olivera Mandica. Ni sa sledecom plocom "Zbogom, Srbijo"
nisu bolje prosli. Uz obrade "Zelena trava doma mog" iz repertoara Toma Dzonsa
(Tom Jones), "Danas nema mleka" grupe Hermans Hermits i "Tamna je noc" Marka
Bernsa (Mark Bernes) iz istoimene pozorisne predstave, vecina ostalih pesama je
odmah potonula u zaborav. Jedinu novinu u grupi predstavljao je klavijaturista i
koproducent te ploce, Vlada Barjaktarevic (ex Van Gogh). U solo vodama Vicko se
opet ogledao 1996. godine kada je u okviru grupe Indijanci z a ITMM objavio CD sa
porno orijentisanim pesmama. On je u ulozi pevaca
i autora pesama, a grupu jos cine gitarista Goran Repinc, basista Slavko
Radosavljevic i bubnjar sastava Block Out Miljko Radonjic. Na snimanju je
gostovao Rajko Kojic, a ploca je naisla na nepodeljeno zgrazanje kritike. Krajem
1990. godine Incijanci su objavili plocu "Ne moze biti veselije" (HiFi Centar).
Leta 1996. godine kada je Corba svirala u Republici Srpskoj na mitinzima stranke
SDS, sa njima nije nastupio Zoran Ilic i tada je objavljeno da vise nije clan
grupe. Na disku "Ostalo je cutanje" koji je Corba tada objavila, nasla se "Ljubomorko",
obrada "Jelaous Guy" Dzona Lenona i narko-pesma "Gnjilane", obrada pesme
svajcarskog muzicara Pola Hofera ...
Tema
"Odlazi od mene, ubico, idi" je iz pozorisne predstave "Moskva-Petuski" i u njoj
uz Boru pevaju bivse clanice Suncokreta Snezana, Bilja i Gorica. U temi "Gastarbajterska"
iskoriscen je citat "Uzickog kola" koji je na harmonici odsvirao Dusan Suvajac
iz grupe Legende. Paralelno sa tom plocom, Bora je u Republici Srpskoj za Radio
Bijeljinu objavio solo CD "Njihovi dani" sa politickim pesmama od kojih je
najvise odskocila "Baba Jula". Povodom nove ploce Riblja corba je odsvirala
seriju nastupa u Kanadi, Australiji i Evropi. Pocetkom 1997. godine objavili su
kompilaciju "Treci srpski ustanak" na kojoj je izbor politickih pesama nastalih
tokom citave karijere. Od ranije neobjavljenih materijala tu su "Snage opozicije",
snimljena jos 1985. godine i "Volim i ja vas" nastala tokom gradjanskog protesta
u zimu 1996./1997.
Pocetkom 1997. godine Corba je odrzala turneju pod nazivom "Po slobodnim
gradovima Srbije" koju su zavrsili sa dva prepuna koncerta na Tasmajdanu. Tokom
karijere Bora je pisao pesme za mnogo drugih grupa i pevaca, a autor je tekstova
za narodnjak "Neka me ne zaborave devojke sa Morave" i nove starogradske "Stani
malo kafanski sviracu". Zanimljivo je da je jedan od najvecih hitova Bebekove
solo karijere "Sinoc sam pola kafane popio", upravo izasao iz Borine kuhinje.
Pored toga, pomogao je afirmaciji beogradskih novotalasnih grupa zalazuci se sa
Encom Lesicem za snimanje ploce "Paket aranzman". Minuli rad Corbe odrazio se na
kaseti "Nesto kao Dzimi Hendriks" (Shelter Records 1996.), mlade slovenacke
grupe Zaklonisce prepeva, koja je obradila pesmu "Zvezda potkrovlja i suterena"
sa samog pocetka Corbine karijere. Tokom plodne karijere Bora je objavio pet
zbirki pesama "Ravnodusan prema placu" (1985.), "Hej Sloveni" (1987.), "Prvih
deset godina je najteze" (1988.), "Necu" (1989.) i "Psihopata i lopata" (1997.)
koje su prodate u preko 150000 primeraka sto je tiraz kojim se retko koji
ovdasnji pesnik moze pohvaliti.
Nosilac je priznanja Branko Copic
za
satiru, nagrade Brankovo kolo zbog "ocuvanja srpskohrvatskog jezika i svezeg
pesnickog izraza". Dobio je cetiri Oskara popularnosti, proglasavan je za
kompozitora, pevaca, lajavca godine. Radio je muziku za pozoristne predstave "Bonton",
"Siroti mali hrcki", "Tamna je noc" i film "Atoski vrtovi" Stojana Stojcica. U
pozoristu Radovic izvodio je monodramu "Ja ratujem sam", a objavio je i kasetu
"Bora prica gluposti" koju je slovenacki Helidon prodao u tirazu vecem od 80000
primeraka. Borini hobiji su pecanje i fudbal (rezervni golman je FK Pekar) a
pise i za satiricni list "Nasa krmaca". Godine 1990. osnovao je seretsku Partiju
obicnih pijanaca (POP). Ubrzo po osnivanju, stranka je usla u principijelnu
koaliciju sa SUP-om (Savez uzivalaca piva) i Flasistickom strankom. Za stranacke
simbole odabrali su srk i cepic i povukli se u mir svojih omiljenih kafana.
Tokom prve polovine devedesetih, Bora je intenzivno pomagao mladoj grupi
Mindjusari iz Knina koji su svirali kao predgrupa Corbi. Snimao je i sa Bajom,
malim Knindzom. Filmski reditelji su mu u vise navrata nudili uloge, ali ih je
sve redom odbio, zbog losih scenarija. Rajko Kojic je posle duge bolesti umro
11. aprila 1997. godine u rodnom selu Jarkovac. Cutura zivi u Londonu od
novembra 1991. godine. Misa je vlasnik prodavnice instrumenata u trznom centru
Skadarlija. Dzindzer je i dalje student arhitekture i stalno najavljuje solo
plocu. Ilke radi sa grupom Babe, a Vicko je muzicki urednik u Hi fi centru.
|